О књизи: 1996 / Монографија поткрепљује идеју да између степена сложености технологија које су друштва практиковала у историји и демографско стање ових друштава одавно има одређену квантитативну кореспонденцију. Таква демографско-технолошка зависност омогућава да се објасни природна корелација најважнијих технолошких револуција са демографским експлозијама. Један од њих — неолит — изазвао је настанак продуктивне привреде. Даљи демографски развој блискоисточних друштава из демографских и статистичких разлога створио је основу за друштвену поделу рада. Овај деструктивни процес по интегритет друштва неутралисан је затварањем друштва у матрицу урбане цивилизације, схваћене као објективни облик структуре друштва подељеног рада. Предлажу се оригинална објашњења настанка водећих облика духовног живота ране цивилизације За научнике, све заинтересоване за проблеме настанка цивилизације и културе.